DEGU VEVERICE
o mnogima najinteligentniji i najdugovečniji glodar koji se gaji kao kućni ljubimac je degu (Octodon degus). Prirodno stanište su mu travnati obronci Anda do visine od 1.200 metara, odnosno Čile i Peru. Popularan je mezimac zbog svoje dugovečnosti, radoznalosti, inteligencije, celodnevne aktivnosti, a najviše zbog prijateljskog odnosa sa čovekom. Oglašava se različitim zvucima i daje na znanje da se buni što je u kavezu, da je gladan, ljut ili tužan. Sve više je zastupljen i na našim prostorima. Rep mu je obrastao dlakom pa asocira na vevericu. Nazivaju ga i dlakorepim pacovom, iako nije srodan njemu, već činčili i morskom prasetu. Po jakim zadnjim nogama podseća na skočimiša. Najbolje je nabaviti mladu životinju, jer će se lakše adaptirati.OSOBINE I RAZMNOŽAVANJEKarakterišu ga krupne crne oči i velike, istaknute i zaobljene uši. Degu veoma dobro čuje i reaguje i na najtiši zvuk. Vid mu je odličan, tako da može videti i UV sunčeve zrake. Zubi glodnjaci su lepe narandžaste boje zbog apsorpcije hlorofila iz biljne hrane. Periode velike aktivnosti smenjuju periodi odmaranja i spavanja. Degu je veoma radoznao i brzo prihvata društvo ljudi. Izrazito je socijalna životinja i teško podnosi život kao jedinka. Može postati apatičan ili čak uginuti iz tog razloga. Zbog toga mu treba posvetiti mnogo pažnje i čuvati u terarijumu zajedno nekoliko ženki iste starosti ili mužjaka i nekoliko ženki. U formiranoj grupi funkcioniše hijerarhijski odnos. Jednu degu porodicu može sačinjavati oko deset životinja. Degu se brzo pripitomi, uzima hranu iz ruke i dozvoljava da se nosi i mazi. Prilikom uzimanja, degu se ne sme hvatati za rep, jer ima mogućnost da odbaci deo. Rep koji pukne, više nikada ne izraste, ne regeneriše se. Uspravljen na zadnje noge, degu često osmatra okolinu da bi na vreme uočio potencijalnu opasnost ili uhvatio zvuk koji je nagoveštava. Zdrav degu, u odličnoj kondiciji i u idealnim uslovima smeštaja može doživeti i rekordnih 15 godina starosti, mada im je prosečan životni vek od pet do osam godina. Grupu degua čine udružene ženke sa mladuncima ili jedan dominantni mužjak i više ženki. Iako su prilično tolerantni, mužjaci se tuku u periodu razmnožavanja i radi očuvanja svog harema. U tim grupama postoji stroga hijerarhija. Za status u grupi važan je čak i rep, koji mora biti neoštećen, prirodno dug, koji se završava čuperkom dužih crnih dlaka. Polno su zreli između 12 i 16 nedelja starosti. Najčešće počinju parenje u uzrastu od devet meseci. Ženka nosi mladunce 90 dana. U leglu bude od dva do osam mladih, koji se rađaju dlakavog tela, sa otvorenim očima i odmah imaju mogućnost da vide. Osamostaljuju se sa četiri do pet nedelja, a uz biljnu hranu sisaju još do osam-devet nedelja. ISHRANA I SMEŠTAJOsnovna hrana degua je zrnasta, gotova mešavina za takve glodare, fabrički pakovano seno ili iz prirode, ali nikako prašnjavo i buđavo. Može se hraniti i svežom, suvom i čistom travom, malo svenulom, granulama za kuniće i činčile, kao i povrćem koje ne sadrži šećer. Treba voditi računa da obroci ne budu obilni, jer je degu sklon gojenju. Zbog toga semenke suncokreta mogu biti na jelovniku jednom u tri-četiri dana. Hrana i prerađevine koje sadrže šećer ne smeju biti zastupljeni u ishrani ovog glodara, jer on nema mogućnost apsorpcije šećera te oboleva od dijabetesa, i može uginuti. Iz tog razloga je voće zabranjeno za degua. Vodu je najzgodnije da pije iz pojilice, u koju povremeno treba dodati C vitamin.Zbog njihove velike aktivnosti, za tri do pet degua potrebno je obezbediti bar pola kvadrata površine. Što veći prostor, to bolje. Za degua je mučenje život u premalom kavezu namenjenom hrčku. To mu skraćuje životni vek. Terarijum ili kavez treba da je od jakog materijala koji ne može progristi. Unutra je dobro postaviti grane po kojima će se degu penjati, grickati ih, ali i spavati na njima. Sve više se koriste veliki fabrički terarijumi od plastike na nekoliko nivoa, sa poklopcem. Prostor na kome je postavljen dom za degua je bolje da je u senci, nego na direktnom suncu. Zimi ovom ljubimcu prija boravak u zagrejanoj prostoriji. Prostirka na dnu kaveza može biti od čiste, krupne piljevine ili od sena i slame, koji mogu poslužiti i za gnezdo. Poželjno je obezbediti mu i redovno kupanje u pesku za činčile, koji je najbolje sipati u plitku, keramičku tepsiju. Redovna higijena životnog prostora degua je obavezna, što podrazumeva čišćenje tri puta nedeljno. Ovog ljubimca možete puštati pod nadzorom da se istrči po sobi, a kada mu dosadi, najčešće će se sam vratiti u svoj zatvoreni prostor. VELIČINA I BOJEU prirodi divlji degu dugačak je od 25 do 44 centimetara, uključujući i petnaestak centimetara dugačak rep. Mužjak je za nijansu veći od ženke. Težina varira od 170 do 300 grama. U prirodi stariji mužjaci budu teški i do pola kilograma. Telo mu je pokriveno finom dlakom smeđe ili sive boje, koja pod svetlom ima zelenkasti ili narandžasti preliv. Mutacijama i odgojem dobijeni su i degui sa belim, krem, crnim i plavičastim flekama, pa čak i jednobojni u navedenim bojama krzna.
Pročitaj više
